O nama

Izradom voblera bavim se više od 35 godina, a ribolovom više od 50 godina. Kao dete, prošao sam, verovatno kao i sva ostala deca tih godina, klasičnu školu pecanja na ljeskove prutove, a prvi bambus je za mene bio „Rols Rojs“. I tako vremenom se pribor menjao a i navike. Prvi ozbiljniji ribolov bio je na veštačku mušicu na Đetinji kada smo se utrkivali sa „pokojnim“ Ćirom, a kasnije i ribolov na plovak na Drini. A onda je došao blinker. Ove naše bistre reke, valjda čoveka i stimulišu na to, jer ovde ne važi poslovica „u mutnom se riba lovi“. Verovatno, okruženje određenog tipa reka i utiče na to da se ljudi u određenim regionima bave sličnim stvarima. Zato u Užicu postoje fantastični proizvođači voblera, mušica, u Nišu plovaka oko Dunava silikonaca itd.
Moji prvi vobleri bili su serijski vobleri poznatih svetskih marki, teško dostupni. Međutim, nisu to bili jednini razlozi zašto sam počeo da pravim voblere. Uz svo dužno poštovanje prema njima, počeo sam da uviđam neke nedostatke, neke ću i navesti: težina voblera koja utiče na daljinu izbačaja, zatim dubina koju postižu određeni modeli, takođe nedostajali su dekori realnih riba, itd. Sklonost ka ručnim radovima, takođe, uticala je na to da počnem da pravim voblere. Tu sam našao sebe. Prvi primerci su sa današnjeg stanovišta bili smešni, najblaže rečeno, ali su lovili ribu. To mi je davalo podstrek da idem dalje. Ako je suditi po onoj, prvih dvadeset godina je teško, a onda sve ide lako, i to sam prebobao. U tom periodu iz moje radionice u kojoj sam ja jedini radnik, izašlo je preko 10.000 voblera napravljenih rukom, a u međuvremenu preko 40.000. Rezultati svega toga su poznati većini naših blinkeraša. Verujem da su retki ozbiljniji blinkeraši koji nemaju neki moj vobler. A na njih je uhvaćeno mnogo: klenova, pastrmki, mladica, bucova, somova, štuka, smuđeva itd. A najveća meni poznata riba je som od 45kg uhvaćen na jezeru HE Bajina Bašta na Perućcu.
Vobleri su koliko ja znam hvatali ribu u celom svetu
Moram da napomenem tehničke karakteristike. Prvo i osnovno je da su od drveta. Svi su unikatni. Zaštita je takođe proizvod kućne radionice, jeru kupovina sa takvim kvalitetnim svojstvima ne postoji. Farbe su takođe prerađene. Svaki vobler je istestiran i naštelovan na vodi. Jednostavno rečeno, veliko iskustvo i još veća ljubav u pravljenju voblera, mislim da su doveli do dobrog blinkera.
Sama činjenica da je ručni rad u pitanju govori da su ideje neiscrpne. Iako svaka nova serija donese bar trunku nečeg novog, uvek postoji mogućnost nekih novih kreacija i modela.

Za kraj, želeo bih nekim sadašnjim i budućim ribolovcima da skrenem pažnju na neke bitne stvari za jednog blinkeraša. Svako mora imati klešta za štelovanje ribica, jer, dešava se usled zakačinjanja i trzanja da se vobler rašteluje. Samim tim mora znati kako se to radi, zatim mora imati turpiju ili brus za oštrenje udica i vrlo bitno za voblere, imati odgovarajući najlon i karabinjer (kopču) obavezno bez virble, jer on se ne vrti, a virbla ga samo ometa u radu

Bistro!!!